„Bus plus“ dopune za februar 2017. i rigoroznije kontrole

U sredu, 25. januara, počinje dopuna personalizovanih „bus plus“ kartica za februar 2017, saopšteno je iz „Bus plus“ sistema, a gradske vlasti najavljuju rigoroznije kontrole…

Korisnici personalizovanih „bus plus“ kartica stariji od 65 godina, kojima je trajanje kartice produženo do 30. juna, već sada mogu da izvade nove na nekom od prodajnih mesta za izdavanje personalizovanih kartica.

Korisnici javnog prevoza svoje kartice mogu da dopune na više od 2.000 prodajnih mesta.

Prodajna mesta na kojima je moguće izvaditi personalizovane elektronske „bus plus“ kartice nalaze se u RK Beograd – Masarikova 5, Palmira Toljatija 7, TC Jugocentar (Stari Merkator), GSP – Skenderbegova 47, TC Trg republike i Deligradska 10; u Tempu – Viline vode bb, Auto-put za Zagreb 35 i Obrenovački drum 3, kao i „Lasti“ na Glavnoj autobuskoj stanici, u Mladenovcu, Obrenovcu, Lazarevcu, Sopotu i Barajevu.

Za dodatna pitanja, građanima je na raspolaganju Korisnički servis „Bus plusa“ – 011/ 7155-155, radnim danima od 8.00 do 17.00.

Najavljene rigoroznije kontole

Zbog loše naplate karata i mesečnog gubitka GSP „Beograd“ od oko 200 miliona dinara, čelnici grada najavili su rigoroznije mere kontrole u javnom gradskom prevozu, prenose Novosti.

Ovakve priče i ideje ciklično se ponavljaju na svakih godinu-dve, obično nailaze na odbojnost među putnicima, a do sada nijedna gradska vlast nije uspela da pronađe rešenje za bolju naplatu prevoza čime bi konačno bile smanjene subvencije iz budžeta.

I ovog puta se čini da nadležni nemaju na raspolaganju veliki izbor rešenja, te da je najrealnije da Beograđani za nekoliko meseci očekuju ulazak u autobuse, trolejbuse i tramvaje samo na prednja vrata ili uvođenje tolikog broja kontrolora-konduktera koji bi pokrili skoro sva vozila.

1. Ulaz na prednja vrata

Putnik sa pripremljenom karticom ulazi na prednja vrata, očitava je pred vozačem i prolazi u srednji deo vozila. Ovakvo pravilo, koje je uspešno primenjeno u Novom Sadu i Subotici, nikada nije zaživelo u Beogradu, a bilo je nekoliko pokušaja, pa čak i pre uvođenja Bus plus-a, kada su vrata na vozilima bila izlepljena velikim folijama sa natpisima „Ulaz“ i „Izlaz“.

Gotovo u samom startu pravilo je ignorisano – putnici nisu birali vrata na koja su ulazili, a vozači su govorili da kontrola nije njihov posao. Angažovani su i asistenti u vozilima i na stanicama, ali ni oni nisu uspeli da se izbore sa putnicima…

Mana mu je realna nemogućnost kontrole ulaska i izlaska i stvaranje gužvi.

2. Uvođenje konduktera

Ulazite u autobus na bilo koja vrata, validirate karticu i kondukter dolazi do vas da je prekontroliše. Ako nemate kartu, on će vam prodati papirnu. Sličan sistem sa kondukterima koji šetaju kroz vozilo primenjivali su privatnici koji su počeli da voze devedesetih godina i tako, za razliku od GSP-a počeli da zarađuju.

Kondukter podseća na obavezu plaćanja karte i ne kažnjava putnike, a zajedno sa vozačem on je i „domaćin“ autobusa koji je na usluzi putnicima.

Uspešna primena ovog sistema zabeležena je u Nišu, problem je, međutim, što zahteva izuzetno veliki broj radnika. Ako imate 1.200 vozila, samo u dve smene potrebno vam je skoro 2.500 konduktera.

3. Veći broj kontrolora

Slično rešenje poput uvođenja konduktera jer zahteva angažovanje izuzetno velikog broja radnika. Veći broj kontrolora omogućuje bolju pokrivenost linije: od centra do periferije, kao i češće susrete putnika sa njima, zbog čega bi vremenom shvatili da je jednostavnije da redovno plaćaju prevoz.

Međutim, to bi zahtevalo angažovanje dodatnog broja kontrolora koji nisu zaposleni u „Apeksu“.

4. Komunalci – kontrolori

Komunalni policajci dobijaju aparate za kontrolu karata i legitimišu putnike, a onima bez karte pišu prekršajne kazne. Ova mogućnost predstavljala bi represivnu meru, sa jedne strane putnici bi u strahu češće plaćali prevoz, ali bi kao takva mogla da proizvede kontraefekat.

Za koju god varijantu da se nadležni odluče, njeno sprovođenje će skoro izvesno sačekati da prvo prođu – izbori.

5. Firme kupuju „markice“

Na prvi pogled sve bi bilo rešeno kada bi državna i javna preduzeća imala obavezu da svojim radnicima kupuju „markice“. Ova mera pokazala se odlično u periodu najveće krize GSP-a.

Ova mera pokazala se odlično u periodu najveće krize za GSP. Međutim, ona znači i smanjenje mogućnosti izbora putnika. Neko do posla dolazi pešice, automobilom, taksijem, biciklom, minibus ekspresom, nekim drugim prevoznikom ili mu je firma obezbedila prevoz.

6. Rampe na okretnicama

Uvođenje rampi za ulazak na stanicu se pokazalo kao veoma dobro u BG vozu. Ko nema validiranu karticu ne može ni da priđe vozu. Problem je, međutim, što se teško može primeniti „na otvorenom“.

Eventualno bi mogla da se ogradi čitava okretnica ili da se uvedu nadstrešnice zatvorenog tipa.

Izvor: Dan u Beogradu

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: