Bogatiji lakše do studija

U Srbiji postoji visok stepen nejednakosti u pristupu visokom obrazovanju usled sociokulturnih i ekonomskih faktora, pa studenti čiji roditelji obavljaju jednostavna zanimanja imaju znatno manje šanse da studiraju, od onih koji potiču iz porodica čiji roditelji su završili fakultete. Prosečan student u Srbiji ima 23,5 godine, živi sa roditeljima i od njih ekonomski zavisi, neki su od rezultata istraživanja o socijalnoj dimenziji visokog obrazovanja "Eurostudent", u kome je u učestvovalo oko 4.000 akademaca iz Srbije.

Predstavljajući rezultate, Jasminka Čekić Marković, iz Centra za obrazovne politike, rekla je da najveći broj akademaca studira u Beogradu i Novom Sadu, a svega 28 odsto van tih univerzitetskih centara.

Kako je navela, studenti visokoobrazovanih i roditelja čije zanimanje spada u grupu nemanuelnih u većem procentu studiraju u Beogradu i Novom Sadu, od dece čiji roditelji nemaju završen fakultet i bave se manuelnim zanimanjima. Deca roditelja iz prve grupe češće upisuju društvene nauke, ekonomiju i pravo, dok se oni se čiji roditelji bave manuelnim zanimanjima radije opredeljuju za studijske programe iz obrazovanja, poljoprivrede, mašinstva i elektrotehnike. Studentkinja ima više u društvenim naukama, medicini i obrazovanju, a studenti su značajno zastupljeni u inženjerskim naukama. Na osnovnim studijama nešto je više žena nego muškaraca, a sa povećanjem nivoa studija raste broj studentkinja.

Prema podacima istraživanja, velika većina studenata finansijski zavisi od roditelja tokom studija, dok pet odsto sami sebe izdržavaju. Zaposleno je manje od 25 odsto studenata, a češće rade oni iz bogatijih porodica, ne da bi se izdržavali već da bi stekli radno iskustvo. Samo trećina radi posao vezan za zanimanje za koje se školuje. Svaki deseti anketirani rekao je da nema nikakvih finansijskih poteškoća, dok isti procenat tvrdi suprotno. Gotovo polovina studenata živi sa roditeljima, 25 odsto sa drugim osobama, a petina sami.

Među populacijom koja pohađa visoko obrazovanje, 4,2 odsto su studenti roditelji koji su nezadovoljni uslovima studiranja, kao i studenti sa hendikepom.

Istraživanje je pokazalo i da su studenti najzadovoljniji odnosom zaposlenih u nastavi, neuporedivo manje ponašanjem administracije na fakultetima i visokim školama, a najmanje organizacijom kurseva i nemogućnošću izbora većeg broja kurseva. Akademci imaju primedbe i na kvalitet predavanja, dok je, po njihovom mišljenju, opremljenost fakulteta natprosečna. Zanimljivo je da je samo dva odsto studenata imalo iskustvo sa privremenim studiranjem u inostranstvu, po čemu je Srbija na dnu lestvice među 27 evropskih zemalja u kojima je ovo istraživanje sprovedeno.

Istraživanje Eurostudent je rađeno u okviru projekta „Ka održivom i jednakopravnom finansiranju visokog obrazovanja u Srbiji, Crnoj Gori i BiH“, čiji je cilj da doprinese efikasnijem, efektivnijem i jednakopravnijem sistemu finansiranja visokog obrazovanja u ove tri zemlje.

Autor: V. Andrić

Izvor: Danas

 

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: