Prestonica u brojkama

Možete li da poverujete da dužina svih ulica i bulevara u glavnom gradu iznosi 10.500 kilometara?!

Analitičari, u šali, kažu da je statistika kao bikini, pokazuje sve, a ništa ne otkriva. Ako bi kroz suve brojke posmatrali prestonicu, saznali bi da u glavnom gradu živi čak 88.000 žena više nego muškaraca – dama ima 873.614, a pripadnika jačeg pola „samo“ 785.826.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. savskom vodom svakog jutra umije se 1.731.425 duša. Poslednje tri godine, ta brojka se povećala za oko 50.000 novopridošlica.

Statistika kaže, da u 17 beogradskih opština ima tačno 7.664 ulice. Od toga 4.714 se nalazi u urbanom delu gradu, gde su i 22 trga, 65 parkova i 18 fontana. Najviše asfalta je utrošeno u Bulevaru JNA, koji je dugačak čak 16 kilometara. Kada bi svi bulevari i ulice spojili u jedan „šor“, asfaltni drum bi bio dugačak oko 10.500 kilometara, kao od Evrope do Australije.

Prema evidenciji Zavoda za statistiku grada Beograda, metropola na ušću Save u Dunav ima 271.392 kućna broja i više od 630.000 stanova. Kada bi se teritorijalno isparcelisali, izbrojali bi čak 157 naseljenih mesta ili 303 mesne zajednice.

Prosečan Beograđanin je u „najboljim godinama“ – „gazi“ 41,8 leta iza sebe. Muškarci u proseku žive 73,1 godinu, dok je damama životni vek duži 2,5 godine. Ako bi zavirili kroz ključaonicu, prosečna beogradska porodica ima 2,7 članova.

Televizor ima skoro svaka porodica u prestonici, čak 99,7 odsto. Mobilni telefon koristi više od 1.600.000, ili oko 90 odsto, dok je na internet „nakačena“ polovina žitelja prestonice.

Beograđani, njih 61 odsto, za vikend ostaju u gradu, 13,3 odsto posećuje druge gradove, 10,9 odsto ide na selo, 4,2 odsto u prirodu, dok samo 2,7 odsto odlazi na planine, 1,4 odsto u inostranstvo, a 1,0 odsto u banje.

Skoro 500 spomenika i skulptura

Lepotu beogradskih trgova i parkova u deset gradskih opština upotpunjuju 193 spomenika kao i 238 skulptura. U prigradskim opštinama ima oko 70 spomenika i skulpturalnih dela. Na gradskom području ima 39 javnih česama koje se snabdevaju vodom za piće iz „Beogradskog vodovoda“. Pored njih, pet česama podignuto je na izvorima.

Najviša kota na Kosmaju

Za one koji vole da gledaju sa visine, najviša tačka u prestonici je planina Kosmaj sa 628 metara, dok je najniža u Grockoj sa 71 metrom nadmorske visine. Statističari su izračunali da je na 322.268 hektara prosečna nadmorska visina 116 metara. Prosečna godišnja temperatura vazduha je 11,7 Celzijusa, godišnje Beograd ima 2.096 sunčanih sati.

Foto: ZlatanJovanovic, Wikimedia Commons, prema Creative Commons Attribution 3.0 Unported licenci

Izvor: Večernje novosti

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: