Hrabrost ili ludost?

Havaji, Bahami, Santorini, Akapulko, sve nas asocira na izležavanje na plaži, sunčanje i brčkanje u moru. Ali postoje oni kojima to nije dovoljno, koji traže nešto više od odmora, adrenalin. To su Cliff Jumpers ili skakači sa stena. Pitate se koliko je hrabrosti potrebno da se upustite u ovakvu avanturu?

Iako postoje profesionalna takmičenja skakača sa stene, gde možete videti mišićave momke dobro istrenirane za ovakve tipove skokova kako skaču sa sumanutih visina, isto tako postoje skakači amateri koji skaču sa raznoraznih stena, litica, vodopada samo radi zadovoljenja svog avanturističkog duha. Mahom su to mladi ljudi, najčešće momci, mada se nađe i poneka hrabra devojka, koji jednostavno na ovaj način uživaju u svojoj mladosti i neustrašivosti. Ovo je vrsta sporta, ako možemo tako da ga nazovemo, koji spada u ekstremne, složićete se. Predeli gde se izvode ovi skokovi zasigurno su prelepi, energija je pozitivna, mladi ljudi se druže i navijaju za svakog ko se osmeli na ove izazove. Tehnike variraju od pokušaja da se izvede sve po principu profesionalnih skokova, do raznih slobodnih gde se skakač trudi da impresionira posmatrače “piruetama” i nesvakidašnjim skokovima. I svi sa neizvesnošću prate kakvo će biti samo uranjanje u vodu. Znate i sami kako zaboli čak i kada skačete sa male visine kada skok nije baš sjajno izveden. Sve ovo zvuči lepo, veselo, mladalački, ali šta je druga strana medalje?

Česte su povrede u praktikovanju ovog “sporta”. Vrlo često se skokovi mogu završiti i fatalno. Ne kaže se bez razloga “mladost ludost”. Mladi su skloni da čine stvari impulsivno i bez mnogo racionalnog razmišljanja, pa često biraju prilično opasna mesta za skakanje. Stručnjaci savetuju da je jako bitno gde se skače. Da li je mesto provereno, odnosno kolika je dubina vode, šta se krije ispod površine vode, sve je to od izuzetne važnosti. Takođe je savet da se skače uz prisustvo osobe koja već ima iskustva, koja može da ukaže na neke bitne stvari prilikom skakanja, na tehniku, na karakteristike stena, vode, svega što je važno za bezbednost. Jer bezbednost je suštinski najbitnija.

Da skakanje sa stena nije baš tako bezazleno govore nam i podaci da skakanje sa stena predstavlja stres za organizam. Čak i skokovi sa relativno malih visina npr. 6m čine da telo pri brzini od 40km/h uranja u vodu što može da izazove razne povrede kičme ili drugih delova tela. Zato ni profesionalni skakači ne skaču sa visina većih od 20m ako nema profesionalnih ronioca zaduženih za njihovu bezbednost. Najveća visina sa koje skaču, napominjemo profesionalni, skakači je 45m i nalazi se u Akapulku, čuvena La Quebradas stena. Skakači profesionalci ostanu živi posle ovakvog skoka zahvaljujući svojoj dugogodišnjoj izvežbanosti, tako što poznaju stenu do svakog detalja i tako što znaju da prilagode svoje skokove u vodu prema uslovima vode i samih talasa.

Sve što je ekstremno ima dve osnovne karakteristike, adrenalin i opasnost. Što se nas tiče, ipak smo za varijantu ležanje na plaži uz koktel sa suncobrančićem i možda poneki skok, ali sa najviše jednog metra i to na noge.

Hrabrost nam se negde zagubila, ali neka je, nek sačeka da prođe odmor.

Foto: www.redbull.com

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: