Kako da zapamtite 90% svega što naučite?

Da li biste voleli da možete da učite brže?

Bilo da učite strani jezik, da svirate neki instrument ili da se bavite nekom veštinom, svima bi nam dobro došla sposobnost brzog učenja. Ali problem je taj što nikada nemamo dovoljno vremena.

Tajna brzog učenja nije u tome da uložite dodatno vreme, već da maksimalno povećate učinak za to vreme koje ste proveli učeći.

Zamislite kofu sa vodom

Recimo da želite da napunite kofu vodom. Većina kofa ne bi trebalo da ima ikakvih problema da zadrži tečnost, naravno sve dok voda ne počne da se preliva.

Ali u realnosti, ljudski mozak ne funkcioniše baš tako. Šta više, većina informacija koju naučimo vremenom „iscuri“. Umesto da našu memoriju posmatramo kao kofu koja zadržava svu vodu, trebalo bi da se ponašamo u skladu s tim kakvo je naše pamćenje zaista: poput cediljke koja curi na sve strane.

23860032_xl

Možda će vam se ova analogija činiti negativno, ali to je sasvim normalno. Sem ukoliko niste rođeni sa fotografskim pamćenjem, nije predviđeno da naš mozak pamti baš svaku sitnicu, činjenicu, informaciju ili iskustvo tokom života.

Kako da zapamtim 90% svega što sam naučio

Nastanak Piramide učenja (Dejlove piramide pisali smo već o tome) tokom šezdesetih godina 20. veka prvenstveno se pripisuje NTL institutu u Bethel-u, u državi Mejn. Ova piramida prikazuje kako ljudi uče i količinu informacija koju pri tome pamtimo.

Learning-Pyramid-synap-2-1024x888 (1)

Foto: www.lifehack.org

Kako su istraživanja pokazala, ljudi pamte:

5% onoga što nauče kada uče na predavanju

10% onoga što nauče čitajući

20% onoga što nauče uz pomoć audio-vizuelnih materijala (npr. aplikacije, video)

30% onoga što nauče kada gledaju praktičan primer, odnosno kada im se pokaže nešto

50% onoga što nauče kada su uključeni u grupnu raspravu

75% onoga što nauče kada vežbaju praktično ono što su naučili

90% onoga što su naučili kada naučeno odmah primene u praksi (ili kada pokušaju da nekoga drugog nauče)

Kako većina nas uči?

Knjige, skripte, predavanja, video snimci – neinteraktivne metode učenja koje kao rezultat imaju činjenicu da 80-95% naučenog samo uđe na jedno uho i izađe na drugo.

Poenta je da ne bi trebalo da se koncentrišemo na to da naučimo više informacija kroz ove pasivne metode, već da uložimo vreme i energiju na metode učenja koje nas uključuju u proces budući da su one pokazale da daju znatno bolje rezultate za kraće vreme.

To znači:

  • Ukoliko želite da naučite strani jezik, potrudite se da što više razgovarate sa profesorom ili sa nekim izvornim govornikom kako biste dobili istovremenu povratnu informaciju (umesto da učite uz aplikacije i video).
  • Ako želite da budete u formi, angažujte trenera koji će vas na pravi način uključiti u trening (umesto da gledate različita uputstva na YouTube-u).
  • Ako želite da naučite da svirate instrument, upišite školu ili angažujte privatnog profesora.

Na kraju, sve se svodi na ovo…

Vreme ili novac?

Koliko puta ste čuli nekoga sa izgovorom “Nemam vremena da uradim to i to…”

Svi mi to radimo, bez sumnje. Svi se žalimo na nedostatak vremena da uradimo određene stvari u životu i to nam je postao omiljeni izgovor.

Ali bez obzira na to ko ste, gde se nalazite na svetu, ili koliko težite da budete efikasni, postoje samo 24 sata u jednom danu. Svaki minut je poseban po sebi, i jednom kada prođe ne može se povratiti, isto kao što je slučaj i sa novcem.

 “You May Delay, But Time Will Not.”

― Benjamin Franklin

Znači ako imamo 24 sata u jednom danu, kako onda možemo da objasnimo sve one uspešne priče mladih milionera koji su počeli ni iz čega, ili studenta baš poput vas koji je uz sve obaveze uspeo da nauči strani jezik za samo 3.5 meseca? Oni su naučili kako da povećaju svoju efikasnost.

Recimo da je osoba A provela sat vremena učeći jezik i zapamtila 90% onoga što je naučila. A osoba B je provela 9 sati učeći i zapamtila pri tome samo 10% onoga što je naučila. Jednostavnom računicom dolazimo do zaključka da je osoba B provela 9 puta više vremena učeći od osobe A, pri čemu je zapamtila istu količinu informacija (A: 1 * 0.9 = B: 9 * 0.1).

Dok se o preciznosti ove računice može diskutovati, mislimo da je lekcija jasna. Kako biste imali više vremena, nije ideja da ostvarujete male ciljeve (gledate YouTube tutorijale od 5 minuta umesto onih od 15), već da ostvarite velike ciljeve tako što ćete od samog početka izabrati pravi metod.

Suština je da iskoristimo najbolje što možemo ovo ograničeno vreme koje nam je dato tako što ćemo se fokusirati na rešenja koja daju najbolje rezultate, i time što ćemo reći ne svemu ostalom.

Umeće da steknemo znanje u vreme kada imamo beskonačan pristup informacijama ali i bezbrojna ometanja je moćna veština u postizanju svakog cilja.

Time što ćemo naučiti kako da zapamtimo više informacija svakog dana, provodićemo manje vremena ponavljajući i iznova učeći već naučeno, pri čemu ćemo moći da se skoncentrišemo na sticanje novog znanja.

Svima nam ponestaje vremena i nikada više nećete biti mladi kao što ste u ovom trenutku. Pitanje je: kako ćete provesti to vreme?

Izvor: www.lifehack.org

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: