7 načina da izađete na kraj sa stresom pred ispit

Nervoza i stres su sastavni deo ispitnih rokova i verovali ili ne, stres zapravo može biti koristan budući da nam pomaže da budemo oprezniji. Takođe stress nam može pomoći da se bolje koncentrišemo i da naši refleksi budu brži i usklađeniji, ali vrlo često stres prelazi tu granicu do koje se može smatrati korisnim, i tada nam može zadavati ozbiljne problem.

Stres je rezultat ugrađenog sistema “bori se ili beži” koji svi mi imamo, evolucijske karakteristike koja funkcioniše po principu da naše telo preplave hormoni stresa (Adrenalin, kortizol i norepinefrin). Ovaj odgovor našeg tela na stresne situacije se vremenom menjao i razvijao tako da se slične reakcije javljaju pod najraznovrsnijim okolnostima, pre svega, pre i posle stresnih događaja, kao što su na primer ispiti ili bilo koja vrsta testa našeg znanja ili testiranja naših veština i sposobnosti.

Iako mi danas ne moramo da strahujemo od brojnih opasnosti koje su naše daleke pretke dovodile u stresne situacije, kao što je bežanje od sabljastog tigra ili sličnih zveri, pri čemu su se i stresori iz životne sredine u znatnoj meri umanjili, naš odgovor na stres se zapravo povećao i dobio na intenzitetu kao posledica spoznaje mogućih opasnosti, kao što je na primer strah od neuspeha.

Ono što je najvažnije da moramo razumeti jeste da je stres sasvim prirodan odgovor na strah od predstojećih ispita. Vreme ispitnog roka zaista stavlja vaše telo i um na test, tako dam orate prihvatiti činjenicu da su osećaj stresa i strepnje sasvim normalni. Adrenalin koji će prostrujati vašim telom u trenutku kada sednete da radite test ili da odgovarate pred profesorom daće vam dodatni podstrek ali istovremeno ga morate i držati pod kontrolom kako ne bi negativno delovao na vaše celokupno zdravlje.
Kako da sprečite da vas stres na savlada na ispitu?

1. Budite spremni

Spremnost je ključ uspeha; ukoliko ste 110% spremni za ispit koji vam predstoji, mala je verovatnoća da će vas preplaviti panika i strah. To znači da ne smete spremanje ispita ostavljati za poslednji trenutak, krenite da učite na vreme i to što pre možete. Na osnovu godina iskustva provedenih u školi i u učenju već sami možete da procenite koje je optimalno vreme koje vam je potrebno za spremanje određenog ispita i usvajanje materijala. Što ste spremniji utoliko ćete više imati kontrolu tokom samog trajanja ispita. A upravo taj osećaj spremnosti, odsustva straha i treme, samo će doprineti vašoj borbi sa stresom te ćete vremenom sve lakše izlaziti na kraj sa istim. Odvojite dovoljno vremena za ponavljanje kako biste utvrdili naučeno i uvežbali izlaganje, na taj način dodatno smanjujete mogućnost pojave onog osećaja koji može rezultirati panikom. Takođe dobra praksa je i kombinovati predmete i ispite, odnosno kako vam ne bi dosadilo ponavljanje istog materijala i tema, umesto da učite samo jedan predmet danima, pokušajte da promenite naviku id a na primer ujutro učite jedan predmet, a poslepone drugi.

smartphone-569076_640
2. Postavite realistične ciljeve

Planirali ste da položite sve ispite u roku, da položite dva velika ispita u istom roku, da spremite ispit za nedelju dana, da dobijete najvišu ocenu… usledilo je razočarenje, ljutnja… Nepravda pa to ti je. Ali da niste možda sebi postavili nerealistične ciljeve?

Ako postavite suviše visoke ciljeve za koje niste sigurni da možete dostići i na taj način sebe izložite prevelikom pritisku, samim tim vaš poduhvat je predodređen za neupeh.

To ne znači da se morate držati svoje zone komfora i isključivo proverenih recepata, kao i da nikad sebi ne postavite nešto veće ciljeve, zapravo to znači da budete realistični u postavljanju ciljeva. Zapravo poželjno je da s vremena na vreme postepeno podižete nivo zahteva koje sebi postavljate. Postepenim privikavanjem na veće zahteve i realizacijom istih naučićete kako da se izborite is a najzahtevnijim i najstresnijim situacijama. Ukoliko postavite sebi nešto viši cilj i realizujete ga, dobićete dodatni podstrek da se oprobate u savladavanju još zahtevnijih zadataka. Na taj način nikada se neće desiti da pogrešite u postavljanju ciljeva i uvek ćete imati realistične i ostvarive ciljeve.

3. Prepoznajte stres

Stres se može manifestovati na različite načine, od osećaja nelagodnosti i nemira, preko glavobolja pa sve do ozbiljnih fizičkih stanja. Svako od nas drugačije reaguje na stres, zato naučite da prepoznate sopstvene simptome stresa kako biste znali kako da reagujete u takvim situacijama. Najbitnije je da u tim trenucima ostanete smireni i da ste svesni činjenice da je sve to normalno i prirodno, da to ne znači da ste nesposobni već da ste ljudi.

entrepreneur-593358_640

4. Naučite kako da se opustite

Kada vas savlada nemir, dlanovi počinju da vam se znoje a glas da podrhtava, znajte da je pravo vreme da isprobate neku od veština disanja i koncentracije. Bilo da pokušavate da samo dišete duboko i pokušate da se umirite pozitivnim mislima, znajte da se te veštine uče kako bi bile 100% efikasne. Na You Tube-u i internet možete pronaći brojne savete kako da uvežbate metode disanja i meditacije, ili se možete konsultovati sa nekim stručnim licem iz nekog psihološkog savetovališta za studente i mlade.

Pokušajte i sa afirmacijama, uverite sebe da možete nadvladati negativne misli i osećaj nelagodnosti i na pola puta ste da pobedite stres.

Opšte je poznato da muzika može pozitivno i opuštajuće delovati na ljudsko telo. Napravite plej listu omiljenih pesama koje će vas opustiti i obavezno slušajte u situacijama koje mogu uticati na pojavu stresa.

Takođe, opšte je poznato da su određene biljke odlični borci protiv stresa pa tako slobodno možete popiti šoljicu čaja od cveta kamilice.

5. Ovladajte pozitivnim afirmacijama

Vrlo često nismo svesni oblika naših misli u različitim situacijama, niti moći koju misli imaju nad nama. Ukoliko sebi govorite “Ja to mogu” ili “Ja to ne mogu”, sebe postavljate u dve suprotne situacije i tako će i biti.  Obe rečenice su tačne, bitno je samo koju ste od njih izabrali kao svoju istinu. Nije lako uvek misliti na pozitivan način, ali sve je stvar vežbe i upornosti.

Sasvim sigurno ste čuli za pojam “pozitivne afirmacije”. Afirmacije su pozitivni iskazi koji opisuju stanje koje želimo da postignemo. Afirmacije se ponavljaju mnogo puta da bismo ubedili našu podsvest i da bismo time izazvali da ona promeni ili pojača programe po kojima funkcioniše. Da bi afirmativne rečenice imale efekta, treba ih ponavljati sa punom pažnjom, ubeđenjem, interesovanjem i željom. Drugim riječima, mora se zaista verovati u ono što se govori. Ponavljajte u sebi mantru “Ja sam smiren/a i ja to mogu” i zaista ćete promeniti svoje misli.
Možda vam sve ovo zvuči “otrcano”, ali sigurno ste i sami nekada pomislili da “sve dolazi iz glave”.

woman-506120_640

6. Odmorite se

Nedostatak sna i neispavanost mogu vrlo često doprineti osećaju nelagodnosti isto kao što stres može dodatno biti pojačan upravo zbog nedostatka odmora i kvalitetnog sna. studenti vrlo često uče noću i tada svoj organizam dovode do samih granica izdržljivosti. Naravno pri svemu ovome moramo uzeti u obzir i naše lične razlike, jer neke osobe su prave “noćne ptice” pa im učenje noću ne predstavlja ni najmanji napor. Ipak nedostatak kvalitetnog sna znatno će uticati na vašu spremnost za ispit. Kažemo kvalitetnog, jer spavanje uz celonoćno prevrtanje i sanjanje ispita ne mogu se smatrati odmorom. Pokušajte da na spavanje odete ne razmišljajući o učenju i ispitu, uvek idite na vreme na spavanje i bolje je ustati na vreme ujutro i nastaviti sa učenjem kada ste odmorni nego se iscrpljivati tokom noći.

7. Potražite pomoć

Sve ovo važi ukoliko niste stvarno okoreli tremaroš kojem nikakvi saveti ne pomažu. Ukoliko baš nikako ne možete da savladate svoje misli i izađete na kraj sa stresom, potražite stručnu pomoć i savet kako da konačno rešite problem sa stresom.

Foto: Pixabay

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: