Spremaš ispit?

v282447p0

Mnogi studenti posežu za kofeinskim tabletama, energetskim pićima pa čak i lekovima za koje je potreban recept, poput ritalina. Cilj je povećanje koncentracije, što je uglavnom utopija.

Mesec dana lenstvovanja, a zatim pet neprospavanih noći pred ispit – to je taktika mnogih studenata. Gorivo za kampanjsko učenje najčešće je kafa, jer kofein bistri um i održava budnost. Mnogi idu i korak dalje i posežu za kofeinskim tabletama, energetskim pićima pa čak i lekovima za koje je potreban recept. U pitanju je takozvani doping za mozak.

„Radi se o psihoaktivnim supstancama koje utiču na mozak kako bi pospešile koncentraciju. Ove supstance nisu u slobodnoj prodaji“, objašnjava za DW Klaus Lib, direktor Psihijatrijske klinike u Majncu.

Ova institucija nedavno je sprovela studiju na datu temu – oko 2.600 studenata odgovaralo je na pitanja da li i koliko često uzimaju supstance za povećanje koncentracije. „Svaki peti student je u poslednjoj godini najmanje jednom posegnuo za tabletama kofeina, amfetamina ili ritalina“, priča Lib. On veruje da su rezultati realni, pošto je studentima garantovana potpuna anonimnost.

Ovakvom vrstom dopinga intenzivno se bavio i Š tefan Š lajm, profesor filozofije neuronauke sa Univerziteta u Minhenu. „Studenti su omiljena ciljna grupa, kada se istražuje korišćenje ovih supstanci. Jer, studentima je neophodna jaka koncentracija, a ujedno su to mladi ljudi spremni da eksperimentišu.“ Pokazalo se da će za dopingom pre posegnuti lošiji studenti, kao i oni koji ne reaguju dobro na stres“.

Tablete kofeina kupuju se u apoteci bez recepta. Za ritalin je, međutim, recept neophodan jer se ovaj lek daje osobama sa hiperkinetičkim poremećajem koje odlikuju nemogućnost koncentracije, nepredvidivo ponašanje i hiperaktivnost. Ritalin povećava nivo dopamina, supstance poznate kao „hormon sreće“.

„Važno je konsultovati se sa lekarom, kako bi se proverilo da ne postoje individualni faktori rizika koji mogu ugroziti život“, kaže Š tefan Š lajm.

Reakcije na psihoaktivne supstance, pa čak i na kofein, veoma su različite. Osobe koje uzimaju veću količinu ovih lekova često precenjuju svoje mogućnosti, kaže Tim Fajfer-Geršel, psiholog iz Minhena.

Nakon skoka koncentracije, neminovno dolazi pad. Tada se ponovo poseže za stimulansima i to vrzino kolo ima svoju cenu. „Sve svoje sposobnosti pripisujemo veštačkim supstancama“, kaže Fajfer-Geršel. „To je, nažalost, preduslov za psihičku zavisnost od nekog sredstva.“

Istraživanja pokazuju da „guarana-efekat“ često ne donosi više koncentracije, ali izaziva impulsivno reagovanje. Ako se zadržimo na primeru studenata i ispita, moguće je da će oni pod uticajem psihoaktivnih supstanci brzo i neodmereno odgovarati na ispitna pitanja.

Š lajm objašnjava da važnu ulogu igra i vrsta koncentracije koja se traži. „Ako imate zadatak da zapamtite što više cifara u nizu ili igrate igru memorije – onda ćete verovatno uz pomoć psihoaktivnih supstanci biti nešto bolji. Kada su, međutim, zadaci kompleksniji, sredstva deluju kontraproduktivno“, kaže ovaj naučnik.

Š lajm podseća da zaboravljanje ima i važnu prirodnu ulogu. „Naš mozak nije aparat koji jednostavno pamti sve važne informacije, nego je njegova funkcija i zaboravljanje nevažnog“, kaže on. Dodaje da se ljudi već vekovima zanose idejama veće koncentracije sa manje sna, ali da čarobni štapić još nije otkriven.

 Izvor: MONDO

Share Button

Ostali članci iz ove kategorije:

  • Nova brošura je spremna za vasbrosura centra za razvoj kulture

    Imate li primerak brošure Centra za razvoj karijere: Kako unaprediti zapošljivost tokom studija? Ukoliko niste, vaše primerke možete pronaći na Info-punktu …

  • BBICC: Postani naš ambasador!ccicc ambasadori

    Postani ambasador takmičenja Belgrade Business International Case Competition. Aplikacije za ambasadore takmičenja… …

  • Otvoreni poziv ekspertimapoyiv istorija

    Otvorena komunikacija, u saradnji sa organizacijom Kuća Ane Frank, poziva stručne predavače (istorije) iz zemalja bivše Jugoslavije da se prijave za mesto u …

  • Čemu služi fakultet?mislilac

    Fakultet nije jedina prilika da naučite da razmišljate, ali jeste najbolja. Jedno je sigurno: ako ne počnete da mislite pre diplome, male su šanse da ćete to …

  • Bez laptopa na predavanju8416887885_fb2b2faf0a_b_900_587_90_s_c1_smart_scale

    Dva profesora sa Univerziteta u Groningenu, u Holandiji, zabranili su studentima da donose laptop računare na predavanja. Laptopovi odvlače pažnju studenata sa …

  • Održan prvi Youth to Business Forumyouth to business forum

    Posle pet godina Youth to Business Forum, organizovan od strane globalne studentske organizacije AIESEC, po prvi put održan je u Srbiji početkom decembra u četiri …

  • Tempus projekat Idea Labidea lab

    Udruženje studenata elektrotehnike Evrope, EESTEC Novi Sad, učestvuje kao partner projekta u realizaciji novog Tempusovog projekta pod nazivom „Idea Lab“, koji …

  • Ove zime dovedite svet u svoj dom!global host

    Ove zime zainteresovani svih uzrasta imaju mogućnost da ugoste inostranog volontera na 3 ili 6 nedelja i dovedu svet u svoj dom. ’’Global Host’’ programom …

  • Konflikt, to je jedna ružna rečambasadori pomirenja

    Završen je program Youth Reconciliation Ambassadors koji je spojio dvadeset sjajnih predstavnika mladih iz regiona, kojima je bilo povereno da daju doprinos nimalo …

  • Zanimljivo otkriće u menzistudenti menza 24sata

    Zanimljivo otkriće iz restorana studentske menze. Svakog četvrtka ispred vrata menze u studentskom domu može se čuti žagor više od hiljadu studenata. Oni čekaju …