Spremaš ispit?

v282447p0

Mnogi studenti posežu za kofeinskim tabletama, energetskim pićima pa čak i lekovima za koje je potreban recept, poput ritalina. Cilj je povećanje koncentracije, što je uglavnom utopija.

Mesec dana lenstvovanja, a zatim pet neprospavanih noći pred ispit – to je taktika mnogih studenata. Gorivo za kampanjsko učenje najčešće je kafa, jer kofein bistri um i održava budnost. Mnogi idu i korak dalje i posežu za kofeinskim tabletama, energetskim pićima pa čak i lekovima za koje je potreban recept. U pitanju je takozvani doping za mozak.

„Radi se o psihoaktivnim supstancama koje utiču na mozak kako bi pospešile koncentraciju. Ove supstance nisu u slobodnoj prodaji“, objašnjava za DW Klaus Lib, direktor Psihijatrijske klinike u Majncu.

Ova institucija nedavno je sprovela studiju na datu temu – oko 2.600 studenata odgovaralo je na pitanja da li i koliko često uzimaju supstance za povećanje koncentracije. „Svaki peti student je u poslednjoj godini najmanje jednom posegnuo za tabletama kofeina, amfetamina ili ritalina“, priča Lib. On veruje da su rezultati realni, pošto je studentima garantovana potpuna anonimnost.

Ovakvom vrstom dopinga intenzivno se bavio i Š tefan Š lajm, profesor filozofije neuronauke sa Univerziteta u Minhenu. „Studenti su omiljena ciljna grupa, kada se istražuje korišćenje ovih supstanci. Jer, studentima je neophodna jaka koncentracija, a ujedno su to mladi ljudi spremni da eksperimentišu.“ Pokazalo se da će za dopingom pre posegnuti lošiji studenti, kao i oni koji ne reaguju dobro na stres“.

Tablete kofeina kupuju se u apoteci bez recepta. Za ritalin je, međutim, recept neophodan jer se ovaj lek daje osobama sa hiperkinetičkim poremećajem koje odlikuju nemogućnost koncentracije, nepredvidivo ponašanje i hiperaktivnost. Ritalin povećava nivo dopamina, supstance poznate kao „hormon sreće“.

„Važno je konsultovati se sa lekarom, kako bi se proverilo da ne postoje individualni faktori rizika koji mogu ugroziti život“, kaže Š tefan Š lajm.

Reakcije na psihoaktivne supstance, pa čak i na kofein, veoma su različite. Osobe koje uzimaju veću količinu ovih lekova često precenjuju svoje mogućnosti, kaže Tim Fajfer-Geršel, psiholog iz Minhena.

Nakon skoka koncentracije, neminovno dolazi pad. Tada se ponovo poseže za stimulansima i to vrzino kolo ima svoju cenu. „Sve svoje sposobnosti pripisujemo veštačkim supstancama“, kaže Fajfer-Geršel. „To je, nažalost, preduslov za psihičku zavisnost od nekog sredstva.“

Istraživanja pokazuju da „guarana-efekat“ često ne donosi više koncentracije, ali izaziva impulsivno reagovanje. Ako se zadržimo na primeru studenata i ispita, moguće je da će oni pod uticajem psihoaktivnih supstanci brzo i neodmereno odgovarati na ispitna pitanja.

Š lajm objašnjava da važnu ulogu igra i vrsta koncentracije koja se traži. „Ako imate zadatak da zapamtite što više cifara u nizu ili igrate igru memorije – onda ćete verovatno uz pomoć psihoaktivnih supstanci biti nešto bolji. Kada su, međutim, zadaci kompleksniji, sredstva deluju kontraproduktivno“, kaže ovaj naučnik.

Š lajm podseća da zaboravljanje ima i važnu prirodnu ulogu. „Naš mozak nije aparat koji jednostavno pamti sve važne informacije, nego je njegova funkcija i zaboravljanje nevažnog“, kaže on. Dodaje da se ljudi već vekovima zanose idejama veće koncentracije sa manje sna, ali da čarobni štapić još nije otkriven.

 Izvor: MONDO

Share Button

Ostali članci iz ove kategorije: