Nečasnim prečicama do fakultetske diplome

U Srbiji postoji gotovo tri hiljade akreditovanih studijskih programa. Prelazak studenata sa jednog fakulteta na drugi je dozvoljen, a studenti, neretko, nalaze prečice - da bi na lakši način došli do diplome četvorogodišnjih studija. Najgore je to što se ti studenti, po diplomiranju, ponekad i lakše zapošljavaju. Kako stati na put pranju diploma?

Nije mali broj onih koji trku do fakultetske diplome ne trče po pravilima, već ih vešto zaobilaze.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miodrag Popović navodi primer prečice upisivanjem strukovnih studija.

„Vi recimo upišete strukovne studije su jednostavnije, jer ima manje teorije od akademskih i završite ih posle tri godine školovanja. Potom se upišete se na neki univerzitet koji krši trenutno važeće propise. Dobijete diplomu kao da ste završili četvorogodišnje studije i posle toga možete da idete na master i čak doktorske studije. Bilo je i takvih slučajeva, da se zaobiđu najteže godine na akademskim studijama“, navodi Popović.

Poznato je i da se na pojedinim fakultetima lako dobijaju visoke ocene, pa onda ti studenti, kada nastave školovanje na državnom fakultetu, istisnu one sa nižim prosekom. Skrovito mesto za one koje bi hteli do akademske titule na mala vrata su i neakreditovani programi.

„Student završi odgovorajuću godinu studija uz najčešće improvizovanu nastavu. Potom se ispiše i ode na odgovarajući program na nekoj akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi. Na taj način, posle diplomiranja, dolazi do ‘pranja diplome“, navodi predsednik Komisije za akreditaciju Ćamil Dolićanin.

Ima i slučajeva da su neke ustanove dobile akreditaciju za određene studijske programe, a onda, nezakonito, odlučile da taj program izvode u drugom gradu, gde nisu ispunjeni ni nastavni ni prostorni kriterijumi.

„To he nepravedno je zato što je neko možda i duže studirao, ali je savladao gradivo na ispravan način gledano sa stanovišta akreditacije, a neki drugi se provukao zbog nižih kriterijuma i prosto nema isti rezultat učenja“, smatra predsednik Saveza studenata Beograda Borjan Soković.

Studenti se žale i na to što mnogim konkursnim komisijama, pri razmatranju prijave za posao, promakne titula neakreditovanog programa.

Borjan Soković napominje da se često dogodi da neko ko je studirajući neakreditovan studijski program stekao neakreditovanu diplomu zauzme radno mesto nekoga ko se mučio i radio da stekne diplomu akreditovanog fakulteta.

„U unutrašnjosti Srbije u pojedinim mestima ima dosta zaposlenih sa diplomama koje nisu potpuno validne“, ukazuje Miodrag Popović sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.

Rad fakulteta i poštovanje propisa iskuljučivo je u nadležnosti prosvetne inspekcije. Donedavno su samo četiri inspektora proveravala njihov rad u celoj zemlji. Koliko ih je sada – o tome u resornom ministarstvu nisu želeli da govore. Možda će red u rad fakulteta uvesti novi Zakon o visokom obrazovanju koji je u pripremi.

Izvor: RTS

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: