Ima li osnova za povećanje školarina na nekim fakultetima

Ukoliko Vlada Srbije usvoji predlog Senata, Univerzitet u Beogradu u novoj akademskoj 2017/18 godini upisaće 14.850 brucoša. Tri fakulteta zatražila su povećanje školarina od pet do deset odsto. Oni koji školuju IT stručnjake, odazvavši se akcionom planu Vlade, podneli su zahtev Ministarstvu prosvete za proširenje upisnih kvota na tim smerovima.

Veći broj brucoša zatražili su Elektrotehnički, Matematički i Fakultet organizacionih nauka. Trebalo bi da oni po ubrzanom postupku akredituju stručne programe za povećan broj studentskih mesta, a za to će im biti potreban i veći prostor.

Istovremeno Fizička hemija, Učiteljski i Fakultet političkih nauka traže povećanje školarina, sa čime studenti nisu saglasni.

„Smatramo da negde treba naći odgovarajući model, treba utvrditi šta je ono što školarina mora da obuhvati i na osnovu toga staviti koja su opravdanja koja su moguća za podizanje školarina“, naglašava Borjan Soković, student prorektor Univerziteta u Beogradu.

Profesorka Nada Kovačević, prorektorka Univerziteta u Beogradu, naglašava da su fakulteti obrazložili svoje zahteve za povećanje školarina.

„Učiteljski fakultet je zatražio dodatno povećanje cene, jer sada moraju da plaćaju neke usluge školama gde njihovi studenti idu na praksu. FPN je to obrazložio svojim velikim brojem studenata koji su kao samofinansirajući upisali prvu godinu, pa druge godine ostvare pravo na budžet, ali ne mogu da ih prime, pa njima snize školarinu“, objašnjava Kovačevićeva.

Ove godine ostala je trećina slobodnih mesta na master studijama i polovina na doktorskim studijama, iako su fakulteti organizovali i treći upisni rok.

„Kada govorimo o upisnoj politici, ona je na istom nivou kao i svake godine. Međutim, ono što i ove godine izostaje jeste preporuka države, osim preporuke da se školuje veći broj stručnjaka za IT sektor, nedostaje preporuka za sva ostala zanimanja. Nedostaje nam nacionalni okvir kvalifikacija“, kaže Soković.

„Jako je malo mesta za doktore nauka definisanih u sistematizacijama u industriji uslugama i na drugim mestima, tako da na tome treba raditi“, ističe Kovačevićeva.

Univerzitet u Beogradu ima 357 studijskih programa na osnovnim, 144 na master studijama i 78 programa na doktorskim studijama.

Foto: ilustracija, arhiva

Izvor: www.rts.rs

SHARE

Pročitajte ostale članke iz ove kategorije: